IMA LI KRAJA OVOM KRUŽNOM TOKU?

Neki dan ja u jednoj ambasadi ušo i kažem ja selam, đe ambasador, da ga pitam nešto za pos'o kaže ono plavo našminkano, gopspodine, morate napisati CV a mi ćemo to proslijediti.

Te ti ja uzmem onaj papir i napišem Ce Ve, i još dodam, Ve Ce pa ako zatreba…

Kaže ona šta je ovo? Pa reko, ja napiso što si mi rekla, a eto i nadodo. A n e kaže, CV je odakle ste,  šta ste radili u životu, učenje, obrazovanje, reference … Aha, reko, e haj ti piši;

Ja sam Himzo Trećina iz Gornjeg kod Jajca rodom, žena mi je Muškija djevojački Većina, ona je iz Donjeg kod Jajca rodom. Živim u Bosni a u stvari i ne živim jer ti ovo i nije neki život. Bosna ti je danas posna, i nalazi se ni tamo ni vamo: ni tamo su oni što su otišli prije dvadeset godina, a ni vamo oni što još nisu otišli. Sad nam prave kružne tokove po gradovima i cestama da se možemo još više vrtit u krug.

Pišem knjigu „Kako iz kružnog toka izaći nakon dvadeset godina pravo  u Njemačku“

Rodio sam se go i bos a i sad sam isti, samo stariji. Doduše, ne može me majka nosit u rukama, ali ja sada nosim nju kad mora na Ve Ce da ispiše taj Ce Ve.

Ko mali sam se igro kauboja i lopova, a sad se kauboji i lopovi igraju sa mnom. Samo mi je broj cipela normalan a sve mi je ostalo minimalno. Plaća mi je minimalna, žena mi je minimalno lijepa, i minimalno pametna, imam djecu koja minimalno uče a maksimalno čuče s onim govnetom od telefona u ruci.

Što se tiče škole, od nje nemam ništa i da fakultet imam. U nas ti se diplome kupuju na fasunak. Živim ko podstanar u majkinoj kući, ima nas za jedno dobro kulturno-umjetničko društvo.  Imam dvoje djece što pamtim, a to nisu djeca već lajkatori šeratori, kad ne lajkaju i ne šeraju, meni dodju pa šeru kakav je ovo babo život, što mi nemamo što oni tamo imaju.

Najviše me pitaju što ih nisam odveo odavde, pa ja dodjo da vas pitam da me odvedete. Ko mali sam najviše volio gledati Duška Dugouška i svaki se dan sjetim one scene kad se drži za polumjesec i viče: “Vadite me odavdje”. I ja isto tako sada se drzim za polumjesec i vičem: „Odvedite me odavdje“.

Mogao bih raditi u ludnici i to odma, za to imam puno iskustva, jer već davdeset godina živim u ludnici od države pa znam sve o tome.

Mogu raditi i ko atletičar jer imam veliko iskustvo u preskakanju rata za kredit.

Mogu biti i maratonac jer odlično trčim i bježim od žiranata.

Mogu raditi i na šalteru za neplaćanje, jer imam veliko iskustvo u neplaćanju računa.

Od hobija se volim braviti mrakom kad mi isključe struju, skupljam opomene pred isključenje a mogu raditi kao električar ili vodoinstalater jer i tu imam veliko iskustvo u spajanju na komšijnu struju i vodu kad isključe moju.

Mogu držati konferencije i seminare, jer imam ženu Muškija  koja se djevojački prezivala Većina, pa je i sad većina u mojoj kući njena rodbina stalno na sijelu a mogu pričat ko Vučić, nikad ne zatvarat usta. Zato sam nabavio ćuku, ne bi li ih prepo’,  da mi ne budu većina svaku večer u kući, ali džaba, ćuko uteko, nije mogao slušat.

Djeca mi imaju svijetlu perspektivu ako osvojim Bingo ili ako dobijem na Lutriji. Neće ništa da rade jer kažu da samo budale ko ja rade pa oni čekaju ne na birou već u mene u kuči da ja odem i kupim im posao.

U Bosni ti je lako živit. Ne moraš nikako živit u njoj, samo odeš. Pa ja.

Što se tiče zaposlenja, mogu raditi i u streljani na odjelu za promašaje. U Bosni ti ima najviše takvih, što su promašili državu pa sad pucaju od bijesa.

Kako ćeš bolan promašit državu, promaši se go, promaši se koš, promaši se skretanje na raskrsnici, ali kako ćeš promašiti državu? Fino, radio ja u Bosni trideset godina i nemam ni uštedjievine ni kuće ništa … A onaj komšija radio u Njemačkoj i sve ima. Vidiš da sam promašio državu. Išao sam trideset godina na posao u pogrešnu državu. Koja greška.

Eto to ti je moj Ce VE a sad mi živa bila reci dje ti je ovde Ve Ce da odem da šeram dok sam još u Bosni.